Radovan Karadžić: Pravično suđenje nije moguće

HAG – Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, zatražio je danas od Haškog tribunala da iz proceduralnih razloga obustavi postupak protiv njega, tvrdeći da suđenje ne može biti pravično.

Iskaz prvog svedoka optužbe na suđenju Karadžiću, pretresno veće Tribunala je zakazalo za utorak, 13. april.

U podnesku, danas objavljenom u Hagu, Karadžić je zahtev za obustavljanje postupka zasnovao na tvrdnji da "pravično suđenje nije moguće" zbog toga što je veće prihvatilo mnogo presuđenih činjenica iz drugih procesa vođenih pred Tribunalom, kao i zato što će u spis biti uvedene izjave koje su svedoci ranije dali, a da nisu unakrsno ispitani.

Odbrana je ocenila da je time teret dokazivanja prebačen sa tužilaštva na optuženog, čime je Karadžiću uskraćena pretpostavka nevinosti.

Karadžić tvrdi da ga je, i pre nego što je suđenje počelo, pretresno veće, prihvatajući veliki broj ranije presuđenih činjenica i izjava svedoka, "zatrpalo lavinom optužujućih dokaza".

Zbog toga, kako smatra odbrana, Karadžić "stoji na startnoj liniji, dok je tužilaštvo... na milimetar od ciljne linije".

"Jednostavno nema načina da Karadžiću bude pravično suđeno pod tim okolnostima", piše u podnesku odbrane.

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca koji će njegovo zastupanje preuzeti u slučaju da se optuženi ne pojavi u sudnici.

Proces je nastavljen 1. marta uvodnom rečju odbrane koju je održao Karadžić, a u sudnici je bio prisutan i sudski postavljeni branilac Ričard Harvi.

Pretresno veće kojim predsedava O Gon Kvon nameravalo je da 3. marta sasluša prvog svedoka optužbe, ali je to svedočenje odložilo dok apelaciono veće suda ne odluči o Karadžićevoj žalbi na odluku o nastavku procesa.

Posle odbijanja te žalbe, početak dokaznog postupka optužbe saslušavanjem prvog svedoka zakazan je za 13. april.

Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95, kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu, uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su ga u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.

(Beta)